Црвени крст у Ужицу, као један од 35 пододбора у 16 окружних вароши , формиран је само годину дана након његовог оснивања у Србији, 1876. године . На његовом челу налазио се свештеник Михаило Радуловић, а бројао је 25 чланова, чији се број током времена повећавао.
Већ у време ослободилачких ратова од 1876. до 1878. године, када се ужички округ нашао на простору ратних операција, отпочела је интезивна делатност Црвеног крста у Ужицу. Његови чланови пружали су помоћ рањенима, избеглицама, прикупљали одећу, обућу и храну. Нарочито је интезивна била његова делатност у време Првог светског рата, када је, поред осталог, на иницијативу Црвеног крста у Ужицу основан Дом за ратну сирочад 1915.године.
После Првог светског рата Црвени крст у Ужицу је проширио своје делатности. Радио је на збрињавању жртава рата, подизању здравственог нивоа народа и развијању социјалних служби. Организовао је лепу и хуману Изложбу беба, а Одбор Црвеног крста, на челу са окружним протом Стеваном Бојовићем и учитељем Драганом Ј. Мандићем, доделио је похвалнице родитељима за најбоље неговање деце.
Како стара зграда Дома за ратну сирочад није задовољавала потребе, Црвени крст у Ужицу покреће изградњу новог објекта. Донатор изградње било је Друштво Српског Црвеног крста из Велике Британије. Ово импозантно здање, према пројекту инжењера Добривоја Мојовића, завршено је 1929. године. По отварању у ову зграду је усељено око стотину деце. У овом дому у почетку су била смештена ратна сирочад.Од 1942. претворен је у Српски избеглички дом, а у поратном времену једно време био је и ученички интернат.
Црвени крст је у том периоду био и школа и хранилиште сироте деце. Сарађујући са „Привредником“ прота Стеван Бојовић је многу децу упутио на занате где су завршили разне стручне школе и изашли на животни пут и створили своје породице.
Црвени крст Ужице је наставио своју хуманитарну мисију кроз деценије које су следиле па је тако 1991. године узео активно учешће током ратних дешавања у републикама бивше државе. У овом периоду Црвени крст је пружао помоћ избеглицама, социјално угроженим лицима, дечијим и здравственим установама, школама… У периоду од 1991 до 1996. године, организација Црвеног крста у Ужицу је прихватила и збринула преко 20 000 избеглица и прогнаних лица из ратом захваћених подручја. После НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године, организација је помогла око 1500 расељених лица са подручја Косова и Метохије.
И данас Организација Црвеног крста наставља своју племениту мисију на програмима помоћи социјално угроженим лицима, пружању психосоцијалне подршке, на пројектима међународне сарадње, рада са подмлатком и омладином.
Н.Спаловић
Оставите одговор