На данашњи дан, пре 27 година, отпочела је срамна НАТО нато агресија на Савезну Републику Југославију. Трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. НАТО је ваздушне нападе извршио без одобрења Савета безбедности УН, због наводних оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку, која су, касније се испоставило, исценирана управо са сврхом да се испровоцира реакција НАТО алијансе!
НАТО је 24. марта 1999. године у 20:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СР Југославију да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У бесомучним нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.
Државници водећих земаља и војни команданти НАТО земаља изјављивали су да ће бомбардовати само војне циљеве, при чему је најављивана акција не дужа од неколико дана. Ипак, процењује се да је око 38% бомбардованих објеката имало цивилну намену. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих ( од којих 81 дете)и око 6.000 рањених.
Те жртве командант НАТО снага је назвао колатерална штета. У почетку агресије учествовало је на стотине, а крајем рата на хиљаде ратних бомбардера и крстарећих ракета огромне разорне моћи. Коришћена је муниција пуњена осиромашеним уранијумом, као и касетне бомбе за бомбардовање цивилних циљева, што је забрањено по Женевској конвенцији.
Напади су суспендовани 10.јуна, након потписивања војно-техничког споразума у Куманову о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.
Коначан број жртава званично није саопштен, а број жртава бомбардовања наставио је да расте и после агресије. Од завршетка НАТО бомбардовања до 2006. године на територији Србије и Црне Горе је од заосталих и неексплодираних касетних бомби погинуло 6 особа, док је 12 рањено.
Због нелегалног коришћења муниције са осиромашеним уранијумом (од 10 до 15 тона – чије је дејство траје четири милијарде година) од стране НАТО авијације, у Србији је нагло порастао број обелелих од малигних болести. У Србији се до 1999. регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева рака, да би тај број већ 2004. достигао цифру од 30.000 нових болесника.
Према подацима др Грујичић 37.500 новооболелих од карцинома регистровано је само у 2013. години! Већ 2015. године објављено је да је Србија прва земља у Европи по смртности од малигних тумора. Проф. Др Слободан Чикарић, онколог и председник Друштва Србије за борбу против рака, сматра да је пораст броја оболелих и умрлих од рака последица НАТО бомбардовања, током којег је на Србију бачено 15 тона осиромашеног уранијума.
И данас, после 27 година од срамне НАТО агресије, чије последице још увек сви осећамо, и још дуго ћемо их осећати, болне ране и сећања на све невино пострадале и уништавање наше државе су још увек свеже. Свакако никада их не смемо заборавити! Вечан им помен и Царство Небеско!
Н.Спаловић
Напомена: све фотографије објављене у овом чланку су преузете са интернета и дело су својих аутора. Аутор овога чланка не полаже ауторска права на њих!
Оставите одговор