Испод крошњи дрвећа, на месту где се ледена Ђетиња пробија између Доварја и Забучја, налази се Велики парк. „Ово шеталиште се налази ван вароши, с друге стране Ђетиње, на једној падини дивљачног Забучја“, записао је Милутин Ускоковић, познати ужички књижевник. Велики парк је био омиљено излетише становника Ужица. Уз шум Ђетиње, Ужичани су уживали у ћевапима и соку радо посећиване кафане Великог парка и шетали испод хладова огромних крошњи разгранатог дрвећа. А како је ово омиљено излетиште Ужичана настало?
По исељењу Турака из Ужица, 1862/1863. године староседеоци али и новодосељени живаљ, сечом шума и воћњака, опустошио је непосредну околину Ужица за само неколико година. Миладин Радовић, ужички пекар и кафеџија за Велики парк каже: „Онај парк према железничкој станици подигао је Риста Тешић. А знате ли како је било пре? Усред пола дана туда нико није пролазио. Ту су сваки дан долетале каменице озго из брда, нешто саме, а нешто козе отискивале…Но, Ристо од купатила начини воденице и од целокупног прихода начини Парк, пошуми сва брда и потоке, погради путеве, начини воденице, купатила и рибњаке у Парку“.
Заиста, угледни ужички сајџија Риста Тешић је успео, за скоро две деценије, са пријатељима, по голетима Великог и Малог Забучја, да засади преко осамдесет врста дрвећа. Велики парк уз Ђетињу па до врха Забучја Риста је успео уз помоћ пријатеља и ђака ужичких школа да пошуми и уреди и тако Ужичанима створи омиљено излетиште.
На почетку стазе у Великом парку, у подножју Забучја, поред Ђетиње, касније се налазила и већ поменута кафана, савршено место за одмор уз кафу, сок и планинску воду са Ружића чесме. И данас се многи Ужичани сећају најбољих ћевапа у граду и питају се да ли је једно такво место за одмор, где су проводили део свог детињства, практично над Ђетињом, могло бити сачувано. Мало испод терасе кафане налазила се и брана на Ђетињи.
Ере су обично говориле за Велики парк: „Велики парк са кафаном, Велики парк са Ружића чесмом или Велики парк са браном“.
Нажалост данас у Великом парку нема ни кафане ни бране, а ни разгранатог дрвећа који је тадашњи Парк чинио природним одмаралиштем и излетиштем. Остаде само успомена коју можемо оживети једино путем сећања и сачуваних фотографија. Данашњи Велики парк је само бледа успомена на некадашњи.
Н.Спаловић
Оставите одговор